Pored evropske Digitalne Agende, slični planovi razvoja sprovode se i u SAD, Australiji, Kini, Indiji, Novom Zelandu i drugim zemljama sveta. Primeri rešavanja pitanja BB u Americi i Australiji dati su u uvodnom poglavlju.
Pregled investicija za realizaciju širokopojasnog pristupa u 2009 u pojedinim zemljama i planirani protoci dati su u Tabeli.
Inicijative država i javnog sektora i njihovo partnerstvo sa privatnim sektorom u razvoju BB Interneta predstavljaju globalni trend u svetu, posebno u 2010. godini. Primeri i modeli javno privatnog partnerstva već postoje i u praksi određenog broja evropskih država. (Nemačka, Italiji, Poljskoj i Švajcarskoj. Primeri obuhvataju nacionalne i regionalne inicijative, zajedničke projekte sa elektroprivrednim kompanijama i komunalnim preduzećima, planove za učešće opština u razvoju širokopojasnog pristupa, kao i zajedničke inicijative telekomunikacionih operatora.
Tabela: Širokopojasni prioriteti i investicije, 2009.
| Zemlja |
Zvanična strategija |
Merljivi ciljevi | Javne investicije | Ciljna brzina |
| Francuska | Da | da | 1 milijarda € / godišnje | 0.5 Mb/s (USO) |
| Finska | Da | da | 130 m € do 2015. | 1 Mb/s (USO) |
| Nemačka | Da | da | 170 m € | 50 Mb/s |
| J. Koreja | Da | da | 750 m € u 5 godina | 1000 Mb/s |
| V. Britanija | Da | da | 150 m € / godišnje | 1 Mb/s (USO) |
| SAD | Da | da | 7 milijardi € | 5 Mb/s |
U Srbiji, u zaključku Strategije elektronskih telekomunikacija, kao šesnaesti cilj navedena je realizacija pilot projekata, kojima bi se inicirao i podstakao razvoj novih tehnologija i proverila neka savremena tehnička rešenja. Na taj način bi se različitim grupama korisnika obezbedio širokopojasni pristup internetu. Smatramo da dole navedeni primeri iz evropske prakse mogu biti testirani u okviru pilot projekata, posebno sa stanovništva uvođenja modela javnog-privatnog partnerstva u domaću praksu.
